Projektni menadžer naše škole, Maja Lolić, učestvuje na višednevnom treningu u Poljskoj.
Projektni menadžer naše škole, Maja Lolić, učestvuje na višednevnom treningu “3C: Connection-Compassion-Contact”, koji se održava u Poljskoj.
Trening okuplja 22 učesnika iz 11 različitih zemalja.
Jedna od glavnih tema treninga jeste pitanje, kako da živimo zajedno u miru sa svim svojim različitostima?
- Kako da to ostvarimo putem nenasilne komunikacije?
- Šta je ustvari nenasilna komunikacija i ko je prvi uveo taj pojam?
- Koje su ključne ideje NNK?
Marshall Rosenberg je razvio program Nenasilne Komunikacije (NNK) tako što je decenijama radio sa ekstremnim slučajevima nasilja.
On govori sljedeće:
“Osnovu NNK čine 4 ključne ideje:
- Svi ljudi imaju osnovne potrebe koje žele da zadovolje, ili da im budu zadovoljene od strane drugih ljudi
- Osećanja često služe kao jasan indikator da li su nam potrebe ispunjene
- Posmatranje ljudi i njihovih postupaka nam ukazuje na to kako možemo ispuniti njihove potrebe
- Iskrena molba je najdirektniji način da damo drugima do znanja šta osećamo i koje su naše potrebe.”
Ljudske Potrebe
Kada govorimo o potrebama ne mislimo na površne želje, već osnovne potrebe koje su univerzalne i prisutne u svim ljudima, nezavisno od individualnih preferencija.
Iako ovo nije jednostavna i u potpunosti istražena oblast ljudske psihe (a koja jeste?) kao početnu osnovu možemo koristiti hijerarhiju ljudskih potreba koju je identifikovao Abraham Maslow.
- Fiziološke potrebe – toplota, zdrava hrana, voda, vazduh, odmor i rekreacija
- Bezbednost – osećaj telesne i zdravstvene sigurnosti
- Povezanost – sa roditeljima, detetom, partnerom i prijateljima, kao i osećaj prihvaćenosti i pripadanja u široj zajednici
- Poštovanje – osećaj ličnog uspeha i dostignuća
- Svrha – sloboda u donošenju odluka koje se tiču sopstvenog života i ispunjavanja svog ličnog potencijala
Osećanja
Kada govorimo o osećanjima, mislimo na čiste emocije koje osećamo, nevezane za bilo kakve misli ili kontekst situacije. Negativne emocije kao što su bes, depresija ili sram su indikatori koji nam pokazuju da naše osnovne potrebe nisu zadovoljene. Ako dozvolimo sebi da stupimo u kontakt sa našim osećanjima, vrlo često ćemo kroz njih videti koje su to potrebe u nama zadovoljene ili zanemarene. Ovo je, naravno, vrlo nepovoljna situacija ako sagovornika doživljavamo kao suparnika koga treba pobediti u argumentu. U takvoj situaciji, poslednje što želimo je da pokažemo svoju ranjivost. Međutim, kada govorimo iskreno o našim osećanjima, stvaramo plodno tlo da nam se sagovornik takođe otvori, znajući da mu se obraćamo iz srca bez bilo kakve manipulacije.
Zato ovaj pristup čini Nenasilnu Komunikaciju drugačijom, i vrlo efektivnom jer stupamo u odnos empatije sa drugim ljudima gde razumemo i saosećamo sa onim što oni doživljavaju. Tek tada možemo početi da rešavamo nesuglasice temeljno i sa dugoročnim pozitivnim ishodima, umesto što se zadovoljavamo mikro „pobedama“ na kratke staze. Prebacivanjem straha, krivice ili stida na druge možemo trenutno dobiti to što želimo, ali smo postavili teren za ciklično ponavljanje (i pogoršanje) situacija koje zanemaruju naše osnovne potrebe. U odnosima sa ljudima niko drugi ne može biti odgovoran za naša lična osećanja no mi sami, jer ona iz nas proizilaze i mi smo njihov osnovni izvor. Akcije drugih mogu biti samo stimulans onoga što prema njima osećamo, ali odgovornost za naša osećanja je na nama samima.
Posmatranje
Kada se nađemo u situaciji koja u nama budi jaka osećanja i zahteva našu reakciju, prvo je neophodno stvoriti jasnu sliku o tome šta se tačno dogodilo. Posmatranjem opisujemo samo suve činjenice koje smo videli, čuli ili dodirnuli, bez bilo kakve analize i zaključaka. To je lako reći, ali biti racionalan dok emocije ključaju nije uvek jednostavno u praksi. Zbog toga emocijama treba dati prilike da splasnu, tako što ćemo udahnuiti duboko par puta, ili ako je potrebno napustiti prostoriju na koji minut. Nije greota ako svađa u međuvremenu ispari.
Ovo je možda i najkorisnija unutrašnja promena koju možemo napraviti kada počnemo da praktikujemo NNK, jer smo društveno vaspitani da svaku situaciju dijagnoziramo, ocenimo, osudimo ili interpretiramo tako što ćemo nečiji postupak (često nesvesno) ishitreno začiniti našim očekivanjima.
Molba
Nakon što smo uspostavili otvorenu komunikaciju sa drugom osobom, moramo jasno reći šta nam od njih treba kako bi naše potrebe bile zadovoljene. Molbe se razlikuju od zahteva po tome što je onaj ko izjavljuje molbu spreman da prihvati odbijanje molbe bez forsiranja svoje volje. Odbijanje svake molbe mora da sadrži obrazloženje zašto nismo u stanju da je ispunimo, uz konstruktivne ideje šta bi trebalo promeniti kako bi molba bila prihvaćena.Treba nastaviti komunikaciju kako bi došli do ishoda koji odgovara svima, stavljajući naglasak na saosećanje sa tim što drugu osobu sprečava da molbu prihvati.
Nenasilna Komunikacija U Praksi
Primena ove metode u svakodnevnom životu zahteva vreme i trud, ali kao i mnogi drugi poduhvati u životu koji zahtevaju strpljenje – obilno nagrađuje one koji su istrajni.
Pošto smo već upućeni u detalje NNK pristupa, proces svakodnevne komunikacije možemo sažeti na nekoliko jednostavnih koraka:
- Posmatranje konkretnih postupaka druge osobe koji utiču na nas, bez osuđivanja i poređenja sa prošlošću
- Koje se osećanje budi u nama kada posmatramo njihove postupke
- Određivanje osnovne ljudske potrebe koja čuči iza tog osećanja
- Iskrena molba za konkretne postupke koje tražimo od druge osobe kako bi naša potreba bila ispunjena
Ovo su samo neka od pitanja o kojima se govori na pomenutom višednevnom treningu, na kome ima priliku da učestvuje i naš projektni menadžer.
Napominjemo, trening se realizuje uz podršku Erasmus+ programa Evropske komisije.
Sa velikim nestrpljenjem čekamo povratak naše Maje iz Poljske, kao i sva njena iskustva i utiske sa treninga, koji će zasigurno doprijeniti poboljšanju i napratku našeg SC “Ljubiša Mladević”.
