U cilju obilježavanja Svjetskog dana mentalnog zdravlja – 10. oktobra naša draga profesorica Medicinske psihologije Vesna Gojić, skrenula nam je pažnju o važnosti podizanja svijesti o mentalnom zdravlju.
Velika hvala profesorici Vesni!
Značaj interaktivnog odnosa medicine i psihologije
Dajte duši vremena da se oporavi…
„Moje ime je Vesna Gojić, profesorica sam na predmetu Medicinska psihologija. Danas obeležavamo Svetski dan mentalnog zdravlja, ali važno je ne samo 10. oktobra već i svakog dana podizati svest o značaju mentalnog zdravlja.
Razvoj mentalne snage je dugotrajan i težak proces, ali ono što je dobro je da svakodnevno možete činiti male korke kako biste postali jači i stabilniji, postavili zdrave granice i sačuvali realni optimizam. Važno je da se pokažete onakvi kakvi zaista jeste, bez straha da ćete biti odbačeni i neprihvaćeni, da ćete izgubiti poštovanje.
Strah ume da parališe čoveka i to je u redu, ali isto tako možete izaći iz tog stanja. Suočavanje je teško i bolno. Treba izdržati i suočiti se. Dođite u kontakt sa sobom i dajte duši vremena da se oporavi ( Psihologija nastaje od reči “psyche” – duša i “logos” – nauka ).
Upoznajte sebe i otkrijte šta vas ispunjava i motiviše. Život možete posmatrati kao školu, a sve stvari koje vam se dešavaju kao lekcije iz kojih učite, da postane bolji. Ne bolji od drugih, već bolji od sebe. Uvek je idealan trenutak da se posvetite sebi, bilo samostalno, sa stručnjacima ( terapeutima) ili uz podršku dobrih, vama dragih ljudi.
Za pružanje kvalitetne zdravstvene zaštite, potrebno je uvideti važnost uzajamnog delovanja bioloških, psiholoških i socijalnih činilaca i njihovog zajedničnog uticaja na zdravlje.
Medicina i psihologija imaju zajednički predmet proučavanja – čoveka. Medicinska psihologija je deo psihologije koja se između ostalog, bavi proučavanjem uticaja psihičkih stanja na nastanak, tok i ishod bolesti, načina suočavanja sa bolešću kao i značaja primene psiholoških znanja i veština u prevenciji, dijagnostici, lečenju i rehabilitaciji.
Od posebnog značaja je odnos zdravstvenog radnika i pacijenta. Psihološka briga o pacijentu uključuje aktivno slušanje, kvalitetne komunikacijke veštine i emocionalnu stabilnost zdravstvenog radnika. Potrebno je uspostaviti empatijski odnos sa pacijentom, pri tom vodeći računa o ličnom telesnom i psihičkom zdravlju. Treba težiti uspostavljanju ravnoteže između ličnog i profesionalnog i zašititi se od sindroma sagorevanja.
Multidisciplinarni pristup i saradnja medicinskih radnika i psihologa je potrebna kako bi se postigla veća motivacija za rad, bolji rezultati rada, veće zadovoljstvo poslom i pre svega uspešnija saradnja sa pacijentima i formiranje odnosa poverenja. Cilj je preventivno delovati, pružati podršku i deliti informacije o važnosti mentalnog zdravlja.” – prof. Vesna Gojić
